Учитељ

298

узев, општи појмови не добију се чулним посматрањем већ исте ствара виша духовна радња, у што долази

_ упоређивање, расуђивање, комбиновање.

Идеје нису ншита друго до ови ошшти појмови. У колико се већи број појмова генералише, у толико је шири и општи појам, а с тим уједно и идеја. Појмови о искрености, правичности, саучешћу, доброчинству, самоуправљању итд, стварају идеју о поштењу. Разуме се, ова идеја биће у толико основанија у колико су вер--

_нији, тачнији и јаснији поменути појмови.

Духова радња развија се постепено. У раној младости влада искључно чулна радња, у доцније доба она, превлађује, а за тим почиње опадати. Онда, кад почиње

_чулна радња опадати, јавља се виша духовна радња: генералисање појмова или стварање идеја. Строго обележити почетак више духовне радње — немогуће је, али . се може у опште рећи, да је она врло слаба до 12 год.

После овог кратког расматрања, појмова и идеја, да пређемо на речи којима се појмови изражавају.

Речи су у врло тесној вези са појмовима. Памћењем њиховим олакшава се и памћење појмова. Врло често бива да се човек сети овога или онога само тако ако

му се реч каже. Пријатеља, кога одавно нисмо видели и о коме смо све заборавили, сећамо се кад нам каже своје име, Многобројне успомене избију тада на, површину свести, и ми почињемо опажати многе знакове који су нам Сила познати. Да нам пријатељ није казао овога имена, ми бисмо га могли још дуго посматрати, и с муком да бисмо упознали коју црту. Он се Фактички није толико променуо да су збрисане све старе црте, јер да је тако, не бисмо их могли после исказаног имена, налазити на њему. Ово тврди, да је више пута реч моћнија да изазове старе представе него ли и сам предмет са кога су те представе дошле. Из овога може се закључити, да је памћење речи врло потребно ради изазивања представа. Но ово изазивање представа може