Учитељ

сл >

ђ Капица или шешир стоји на дршци, и она је месната. И капица као и дршка, различна је како по облику тако ипо величини "и боји разних гљива. Тако, по облику има их: округлих, дугуљастих, убраних, развраћених, цевастих, звонастих итд., а по величини већих и мањих. По боји има их: белих, црвених, жутих, мрких, шарених итд. На капици се разликују два дела: лице и наличје. „Лице је горњи део, што је окренут сунцу, и може бити глатко, слузаво и увијено у опну као код рудњача. Наличје је онај део што је окренут! доле земљи; и може бити отворено или затво-- рено опном, Оно је састављено из многобројних рецкица као чешаљ, _ и све те рецкице танке и ситне, нису ништа друго, него многобројни листићи, којима дишу песурке. ( Испричај ово ти, што сам казао о капици! Испричај аца – Шта још није казао 2 а. Размножавање ш растење гљива. Све биљке махом ве размножавају из семења и изданака, а гљиве нити имају цвећа ни семена, па ипак се размножавају и расту. На гљивама се находе · нека невидљива окца — заметци или споре. Та окца или заметци код гљиве сазру и падају на земљу. Из тих заметака развије се у земљи мрежаст — праменаст сплед, из кога се после развију и ничу печурке, Оне ничу и расту и по наособ и заједно у гомилицама, по две, по три итд. И где се једне године почну развијати и ницати, ту могу после по неколико година да се појављују и расту. | Гљиве расту по ђубревитим местима, по торинама, утринама и по „пумама где труне разно биље и животиње. - Кажи ти, како се гљиве размножавају 2 Кажи ти! Где Гљиве кажи ти још једаред о размножавању и растењу гљива. Корист. Многе врсте гљива, једу се, или почене или сготов-

љене у виду разпих укусних јела: Гљиве које се једу; у опште су добра и здрава храна, само се потеже сварују. Треба их јести, | док су свеже' и младе. Остављају се и за зиму: или као осушене

__“ _илиу сирћету. Али све врсте гљива не једу се, јер их има доста + и отровних од којих се људи могу отровати, ако их једу. Сигурна

знака нема по коме би се могле познати отровне од неотровних,

али у отште сумњиве су и не треба јести оне, које су слузаве и -_.___балаве, које су смрдљиве и непријатног мириса и укуса, које брзо промене своју боју кад се преломе, и које расту по нечистим ме'стима. Дакле прва је корист од гљива што се једу. Даље, има места "у другим земљама, где се нарочито људи баве произвођењем гљива, јер отуда имају НИ добит, што их продају и узимају новац. А ево како то они од "прилике раде. Ископају под земљом велике просторије као подруме; припреме земљу у виду великих леја и