Учитељ

298

а Све за испит и опет за испит, за ревизора, за параду. А за живот:.....

И све је ово било у сред Београда, где има управитеља, који пазе, да се школски часови тачно врше, где је министарство просвете, које има очију да види и уши да чује. А кад се у сред престонице овако што видети може, да шта ли је по другим варошима, шта ли по толиким селима, где се мање и може пазити па ове ствари, или где нико и не гледа на школу, докле не дође она парада, која се зове испит :! Какве муке муче учитељи, какве ли невоље пате деца у овом добу године :

Тако сам питао самога себе А шта сам у тај мах мислио и какве одговоре давао на ова питања не могу све на артију ставити. А и на што да ређам све то, кад су читаоцима овога листа то познате ствари.

Да сву Мају спрема за испит, то је позната отвар Онда се у школу улази раније, а излази доцније; на крају часова задаје се толико домаћих задатака, да деца често код куће не могу честито ни ручати, а камо ли одморити се и поиграти се; недеље и празнике поједу домаћи задаци; хита се, да се доврши и заокругли онај велики програм; хита се да се понови и утврди што је предавано целе године; да се нацртају мапе и напишу прописи «за испит;» да се научи која декламација «за испит ;» да се научи још која песма, која стоји у програму а није научена. јер за певање није било времена код толике озбиљне науке; да се научи мало радња из гимнастике, јер су и њене часове појели научни предмети преко године; да учитељ спреми спискове, протоколе и др. што треба ревизору показати; да

се.... но шта ту треба ређати: — да се спреми све што пише у закону и програму, што ће ревизор тражити и — од чега зависи учитељу хлеб.

И све то пада у пролеће, у то најлепше доба године. Онда, кад би требало учитељи и себи и ђацима,