Учитељ

302

нерадника понижавају и муче и савесни и вредни радници. а с њима 40—50 хиљада деце у основној школи.

Тако у главноме резоновао сам, премишљајући о томе, шта се и како ради у нашим основним школама крајем школске године, прод испите. Да ли су правилне и добре све мисли овде казане, то нека кажу читаоци Али моје је тврдо убеђење, да овакав рад као што је данас, штетан је и убитачан и по учитеље и по ђаке. А све то могло би се отклонити и корисније удесити на овај начин:

1. Учитељи одмах у почетку године, у Септембру, да удесе план својих предавања тако, да програм пређу најдаље до краја Априла. Мај да остане за понављања. А она се могу вршити и ван школе. Кад се изађе у поље може се у хладу понављати и Рачун, и Граматика, и Познав. природе (још најбоље) и Гимнастика, и Певање и готово све сем писања и цртања.

Излети у поље треба да су што чешћи у пролеће. Оно што ће се издангубити '/, дана, није управо издангубљено већ добивено. Јер после такве једне шетње рад у школи иде брже и боље. Деца буду ведра и лакше памте, учитељ расположен и ведар, па му све иде лакше. А кад се деца затворе у школу, па се, често и без одмора између часова, држе по 3—4 сата, онда се учитељ сатре објашњавајући, па опет деца не знају ништа. (Овде сем осталог, лежи узрок ономе што се по неко сатре у раду, па му је успех опет слаб).

9. Да се рад тачно почне од Септембра и да се редовно врши, а да се не узима у почетку олако (као што обично бива), и да се школски часови не крње, јер што учитељ буде мање радио у почетку, то ћг више радити на крају године.

3. Ко има много ђака или много разреда, нека програм сам скраћује и удешава тако, да га савладати може. Ако се не може ине сме изоставити оно, што је у програму прописано, могу се многе онв ствари упростити

пи са