Учитељ

стави свагда да му предњаче, да су му тако рећи увек пред очима,

Редак ваљда и јесте наставник, коме није у почеткмна рада прва брига: ред. Брига за то, јер ако на то не мисли, ако у томе не успе, неће никако доћи до жељена успеха у наукама.

Треба сметње из школе уклањати одмах како се опазе. Не треба. им дати времена да се укорене у школи. Ако се само у том почне осећати напредак, онда, ће се осећати и сигурнији успех, онда није и неће бити узалудан онај велики труд, што га готово сваки наставник има, који је с вољом у школу дошао да користи посредством ње и народу своме. Но истина је, да се готово већина наставника стара, да на свој сопствени — искуством стечени —— начин отклања сметње и да одржи ред у школи; смишља и извршује то на разне начине, не обвирући се при томе на то, да лије то педагошки или није; да ли ће иза тог његова рада бити користи и за додније или не. Он се стара да за време његова рада, буду сметње отклоњене, а за доцније како буде. То није добро, али шта ће ее; Мора сваки тако радити кад нема у том погледу једног општег израђеног упуства и што, кад би га и било, тешко га је свуда подједнако и применити. Али ипак треба да покушавамо да се до тог "дође. На нама је учитељима то, да свршујемо, јер нам други нико неће свршити Ми се свуда обилазимо, па, и овде би били такве среће. На нама нарочито учитељима из престонице леже дужности, да у свему први предњачимо, да на свакој напредној школској грани почнемо први радити, па тако иу овом питању. Треба да почнемо расправљати поједине овако важне ствари, и то да почнемо радити практички, ослањајући се увек на педагошка начела, и да корисне последице отуда саспштавамо и осталим нашим друговима у унутрашњости, те да се могу и они управљвати по истима, у својој школи. Почнимо дакле на томе питању радити које се