Учитељ

385

отуда нам изгледа жутоцрвено- или жуто, јер само тај део таласа долази у наше очи. Боје су, дакле, само светлосни утисци на човечије око, и не чине суштину пред мета што их видимо: лишће на дрвеђу није зелено, него као и све друге ствари, по себи безбојно. То, што ми зовемо бојом, постоји само у нашим очима и у нашем мозгу. Јер гледамо ли на пр. кроз обојеко стакло, све ћемо видети у другим бојама него иначе, иако се предмети нису изменили. Сунце нам „згледа бакарно-првено, кад га гледамо кроз густу маглу, ма да није ви оно ни магла бакарно-црвено. Напротив, само промена, светлосних таласа изазвала је у очима и мозгу нашем утисак, који ми зовемо бакарно-црвено.

Редостатке наших чула ваља нам посматрати са два, гледишта : по обиму и по поузданости. По обиму, свет овај даје се поделити на чулни и натчулни, према тохе, лежи ли у границама наших чула, или ван њих А по поузданости, срет овај ваља сматрати као безброј појава , чије утиске примамо под утицајем чулних недостатака. Од свију недостатака, највећи је очевидно онај, по ком смо кадри примати само оне утиске, за које смо снабдевени чулима. Јер, на сву прилику, биће још вазда других утисака које ми само с тога не осећамо, што немамо за то потрсбних чула; утисци ти одбијају се и неосећени, подобно светлосним зрапима, што погађају нашу кожу, или тоновима, што нам падају у очи. Остале недостатке, ми смо свикли помоћу својих чула да загладимо, у колико су нам чула за то оспособљена. Тако пипањем дознајемо да су предмети, што их видимо, неједнако од нас удаљени, иако у вашим очима чине утисак слика, што стоје једна уз другу. Утиске звука, мириса и др. допуњујемо разгледањем; оно, што смо видели — слушањем, мирисањем п кусањем; зу понеким случајевима нужно нам је свих пет чула, па да наше сазнавање буде што поуздгније.