Учитељ

мишице, или са обема раширеним миштцама ; па у место. и на даље да назива ствари великима и малима. он им је означио меру у стопама, шакама, палцима, лактима и. људима. Дакањо и уг ово иду недостаци људскога, бића, : потичући из разне телесне величине. којој су опет сразмерни поједини телесни делови. Исто тако човек се више | није задовољавао да дозна, је ли нешто лако пли тешко, него је тражио један предмет, с којим ћо остале поређивати. Најудесније за то било му је камење, реч, која се још и данас где-где употребљава као назив за тогове. затим ситнија тела све до величине шенична зрна ( (гранђ Но и ово су пратили недостаци његова особна бића, " јер је превиђао моуоге разлике, процењујући камење и“ зрна мишицом или оком. а Али у току времена ови недостаци мерења знатно

су смањени : јер човек је напрлвио исте мере и делов. дао им је иста имена, и није их одредио самовољно, него по нарочито зготовљеним мерилима итеговима, за чију једнакост узајамно су се побринули сви народи. Подобним начином отресао се човек своје субјективности , пронашавши топломер за одређивање топлотних стања по ширењу живе, алкохола и др., дакле таквих тела, која се не састоје из различног градива као човек, него из делова, који се свагда подједнако односе према топлотним променама. | НЕ Ови напреци су ванредни, али ни њима се ни постигло све. Јер не само да су у разним заједницама људским и мере и важине различите; него су, погрешкама, људским приликом зготовљавања, чувања и употребљивања, и саме основне справе и нормалне мере посве различите. Човек се, дакле, није могао потпуно ослободити недостатака свога бића, него се опростио само најгрубљег утицаја њихова; он је свакако постао објективан, али само за толико, колико то допушта његово биће. За прилике свакидањег живота довољно је и обично мерење, јер утицаји појединаца саразмерно су незнатни,

: : то % - 7