Учитељ

454

више, може да се деси сасвим на против. Једпом речју. да би реашили питање каква ће радња бити моралнија, ви морате имати некакав морални критеријум, и од њега баш ваше поступање и добија карактер моралне (а не само у опште добре) радње.

Да видимо: какав може бити тај критеријум; Да то не може бити осећање, јасно је из следећег : прво, кад би то било осећање, место међусобне борбе два појавила би се борба три осећања, ревултат би дакле био исти, као и кад су два осећања. И ако су сва подједнако снажна, онда ни једно неће претезати, и ви ћете

_ се онда, као Хамлет, колебати читаве "дане, месеце и године, Док на послетку једно од њих не надвлада, услед ма каквог спољашњег услова; али и то је млло — баш да одмах у тренутку надвлада једно осећање, ви опет нећете знати да ли сте урадили морадно, поступивши према томе, а. не према другом осећању, ваша ће се савест мучити питањем: која је од виших побуда била моралнија, све дотле, док не добијете решење ; које стој' више тих осећања, решење независно од осећања, т. ј. разумно-свесно, које има ослонца у нарочитом критеријуму, т.ј. у неком моралном прин"ципу, закону, а не једино и само у осећању. Јасно је да осећање никако не може бити морални критеријум. И не само то — осећање "само по себи још није морално, оно тај предикат добија тек од. изабраног и утврђеног мерила, (критеријума). То мерило и чини, да по неки пут веома слабо осећање надвлада куд и камо снажније.

_ побуде и тежње. Ту се очевидно моралност јавља као засебан пси хички појав, који није то исто што и осећање. И поглавита је ка"_рактеристика тог појава оно морално (свесно и разумно) мерило, које не само да нас упућује како треба да радимо, већ нам даје снагу да изберемо слабо, али тим критеријумом одобрено осећање, и тако исто да одбацимо много одобрено осећање, п тако исто да одбацимо много снажније осећање, које тим мерилом није одобрено. |

Из свега овога јасно је, да се осећања и тежње погрешно или само у ареносном смислу могу да називају моралним и неморалним. У самој ствари, њихова, моралност или неморалност зависи не само о услова, у којима делују, већ и од оних побуда, којима

служе. Бринути се о својој деци морално је, али тој бризи жртво_вати ма коју пространију обавезу, која се односи на круг шири под породичног, већ није морално, т. ј. бриба о деци у присуству какве шире обавезе, престаје бити моралном. У том случају, осе"ћања, се називају морална по оној особини језика, по којој се назив «света места“ даје оним местима, где је живео неки свети ч0век, или по којој се вода назива света и освећена. У самој ства ри