Учитељ

464

да се скита, псује, бије итд. оно ће тако и остати, јер: „по јутру дап се познаје.» Не треба детету забрањивати да врши извесне мало послове: да подигне на пр. крчаг и да га однесе мајци птд. Нека га, нека ради, па макар и штете било од тога. Јер нека разбије што сад, други пут неће; а акб се сад не навикне да ради заиста пеће доцније, кад му нерад и тромост пређу у крв и месо, . Школа, „ма да ради у истом правцу у ком и кућа. Није доста причати, кљукати децу знањем: но треба их навинавати да раде, да производе нешто, па ма и најпростије стварчице : било од дрвета, земље, прућа, артије итд. Па иту не треба много причања но рада, јер деца и оно што знају код куће да раде нису научила причањем: но просто подржавањем сама радеви.

Ако погледамо на данашњи живот како је јадан, тежак и мучан; кад знамо да се лакше п боље живи кад се нешто зна и уме ду направи, него ли кад се не зна: онда је јасно да и школа треба па томе да поради. Кад видимо како из дана у дан џропадамо, како нас свакога дана плави западна култура, онда се види колико ми полажемо на тај врло важан чинилац, и у држави у опште и на посеу школи — на рад, на техничко образовање. Код других народа не би може бити било толико нужло, да се на ово образовање у основној школи обрати толико пажње но што је то нужпо код нас Орба, како у држави тако и у школи.

Далас ваља да гледамо, да се колико толико опремо поплави стране културе, која нам из дана у дап све више грози. А то ћемо "учинити само радом. Па ипак ми че обраћамо довољно пажње на ово образовање, но више гледамо оно што нам пеће донети никакве користи. На пр. зна се о лаву да св прича или о камили и _ ва шта је њепа балега. а не зна се за шта су чекиње свињске и не уме да се употреби пи преради оно што нам је под носом Отуда је п повика на данашњу школу и наставу. Јер сељак не види заиста никакве користи од његовог сина што овај уме само да чита и пише. Он би покрај тога с правом желео да му он нешто и ради, да: уме што привредити, а тога ретко данас која школа да даје. Чине се већ покушаји, да се и по нашим мушким основним школама заведу ручни радови, као што је то по жечскима у неколико учињено. Но то само није доста. Навикавање па рад лежи много дубље.

1: Маја 1890. год. у Нишу.

Глигорије Миленковић ђак ТУ. г0д, уч. шк,