Учитељ

495

њима творива даје показати, како те способности постепено расту Са вагом у руци, испитивачи пратише биљку од семке па све до потпуног развића јој, мерише за њезин притисак потребна, творива, као и она, која је лучењем губила, посматраху све оне различите 0особине, које јој, као животне изјаве, градише облик и нађоше најзад, да је рачун уредан. Убрзаним распадањем (сагоревањем) испитивачи су пронашли, у која, некада у себи узета, творива се разлаже биљка, и како су ова разједињена творива изгубила све оне особине, које су имала, још док су билау биљци Исто то нађено је код животиња, и људи: испитивачи пратише растење од првог заметка, мајушног јајета, па кроз све промене зачетка. дакле, као жизо биће, није дошао на свет да отпочне свој самосталан живот; мерише, затим, творива која су уношена ради грађења, као и она, која су излучавана ; посматраху нове особине, које постајаху сједињавањем, и дођоше до истих резултата као и код биљке: да творива показују друге особине кад су вједињена а друге кад су несједињена, и да губе те особине чим се разједине. Даље се нашло, да себиљнии животињски живот узајамно допуњује; јер биљке луче оно, што је потребно за живот животиња, (кисик и др.), напротив, животиње луче угљену киселину, амонијак, И др. што опет требају биљке. Али се при том показало да ова узајимност не постоји само између биља и животиња, него међу свима природним тварима; јер биљке и животиње не удишу непосредно своје гасове, него их најпре предају атмосфери, па их за тим из ове узимају; атмосфера опет не служи само њима, него и камењу, које такође узима и даје гасове, и снабдева биљке па животиње са чврстим састојцима им (вапно, шљунак гвожђе и др.. Као гасови, тако ни чврсти састојци биљака и животиња, у узајамном замењивању своме, нису одвојени од истих творива: они се враћају земљи, из које су их биљке усисале и предале животињама. Опток