Учитељ

496

живота прожима без престанка све што постоји; земљина кора и атмосфера јесу животно море, из ког се сви облици граде и у које се опет распадају, да се поново јаве у новим облицима и са новим особинама, који ће се најзад такође распасти у своје састојке.

Но и при овој значајној, данас тако надмоћној поправци својих представа, човека ипак прате недостаци његових чула; он се труди да их се отресе, познаје, више но икада, средства да их смањи или паралише; па ипак не може потпуно да им отклони утицаја. Помоћу углачаних стакала, којима и удаљено и мајушно постаје видљивим, он је повећао свој доглед; начином, који свакога задивљује, он је учинио, да су му мере и ваге необично осетљиве: али су зато ипак неограничене. Јер сједињавање и равједињавање не може тако тачно да се спроведе, а да не утичу на њ' и страна творива, те да поткравши се, и неоправдано дођу у рачун. Исто тако нисмо сигурни, да неки састојци неће остати немерени, јер густоћа и Фивоћа справа није довољна, да. све задржи у себи и да све измери. Код сваког испитивања остаје по нешто неизмерено, обично врло мало, али ипак довољно, да се осети утицај недостатака човечијег бића.

6. 11. Даљим испитивањем, човеку је пошло за руком, да смањи одвисност од чула, јер је упознао законе у пређашњим догађајима.

Показало се, да се проста, творива сједињавају само по сталним одношајима, да се извесним редом међусобно замењују у једињењима, да особине једињење зависе од осталих важина и топлотних утицаја, тако, да је сваки облик и особина резултат простих одношаја, заснованих на ошштим законима. Исто тако и свако кретање, од најпростијег притиска и удара па све до светласног таласања, збива се по сталним одношајима, који, сведени на утаначену јединицу, показују вазда исту вредност. Ако на пр. влажан камен, кубну стопу велики,