Учитељ

502

вотиња, премишља и бира према околностима начин борбе, лукава је и варалица. Али да је кадра из мложине предмета апстрахирати оно, што је опште, и спојити ту општност и појам, још се до сада није опазило. Ове особине нема ни дете, па ни човек на назадном ступњу или у назадном народу (дивљак), него је стиче истом на вишем стушњу образовања.

Кратка века човек појмовима се ослободио од тре-_ нутих појава, створио је мислене ствари, које су и на даље постојале, кад је већ нестало предмета, чије су опстракције. Посматрајући на пр. двоје деце, опазићемо млогу разлику у величини, у боји коже и косе; исто тако учићемо и сличности већег значаја, као усправљено држање и ход, пупчасто чело, руке, ноге, величину главе, непотпун узраст и т, д.; па апстрахирале у мислима, ове особине дају појам «дете.» Но овај појам не зависи више од ова два детета, што су пред нама, него обухваћата сву децу, што су некада живела и што ће кад год живети; он је неодвисан од сваког појединог детета свију времена, и кад би људство изумрло, тако, да се више не рађају деца, појам би овог и даље трајало у памтењу последњег човека. Исто је тако и код виших појмова, изведених из општноси нижих или ужих.

Човек је уз животињско царство поставио царство биљно, обележивши им општност у томе, што властитим приборима из заметака поничу и развијају се, да најзад изумру и нестану их: отуда је постао појам «органско», Споји ли се с овим минералом вода и ваздух, у колико су и једни и други сложени из простих тела, а. сачињавају једну округлу целину: онда постаје појам. «земаљска кугла» без обзира на све остале разлике. Поредимо ли с овом остале кугле, које се истим правцем крећу светским простором, онда постаје појам. «сунчани систем ;> спојимо ли с њиме ове остале звезде, | добићемо појам «зведани свет,» а велики међу-простори