Учитељ

503

са својим градивом дају појам «свет» или «васелена 5 Овај појам не обухвата само повремено познате ствари, него све што је било, што јесте и што ће бнти Тако се човечији равум у својим створовима ослобађа просторне и времене ограничености појединаца.

5. 14 Али и у највишој мисаној радњи, у стварању појмова, човек је изложен недостацима свога разума.

Недостаци ови утичу како на стварање појмова, тако и на донашање закључака. Спајајући уједно сличности различитих предмета, разуму прети опасност, да да ће и оно сматрати за слично или истоветно, што ток чулном обманом изгледа слично ; што није трајно и неће поново утицати на њега. као на пр. унакажене биљке. и животиње. изузетпе боје и кретања и т. А; што не припада виђеним предметима, него другима, који су остали непознати; или ће да употреби за стварање појма и оно, што не пружа довољно сличности или истоветности, као на пр. што растење длаке не може послужити за појам «биљна,» и ако она расте као и биље

Недостаци разума заводе човека и кад једне појмове подчињава другима, јер истиче главно и битно оно, што је у ствари споредно ; отуда или никако не истражује, опсежније и значојније појмове. него их сасвим забацује, или ако их и ствара, то их потчињава онима који нису битни. На овакве заблуде склоњен је човек већ особином својих чула, којима опажа само спољашност предмета; затим недостатком памтења, којим туви само необичне, спољне појаве и кретања. Тиме се разуму дају непотпуне представе, којима он уз то јоши погрешно рукује, отуда ће му цојмови двојином, бити погрешно створени и распоређени. Тако се уобичајена подела «дрвета» на «дрво,“ жбун и т. д. морала, укинути, кад је Лине 1735. доказао, да цветни делови, иако се мање истичу; имају далеко општијих знакова и више еличности. Исто су тако и појмови «сисари,» «птице» ит. д. добили потчињену вредност, кад се сазнала важ-