Учитељ

514

између оба света. Према томе човек или је разноликим облицима богатио свој натчулни свет, или га је проши- | ривао у један облик, који се непрекидно мењао. Ово се најразговетније опажа на Фигурним присподобама песника разних времена и способности; сва та поређења састоје се из узрочних одношаја између чулног и натчулног света, како их је песник схватио и изложио. Што је образованији неки песник, тим су му верније слике; но ипак давашњи песник не би могао употребити узрочне одношаје, којима су се служили песници прошлих векова, као што је на пр. Омиров утицај РТОла на. тројански рат. Употреба разума код стварања свеза између чулног и натчулног света назива се уображење или фантазија; њоме се служи човек као пророк, песник или сликар, кад хоће да изложи бића или појаве, чије је утиске примио, али и не њихов узрок, дејство или облик. Поступак овај тим је несигурнији и може тим пре обманути, што више градива будемо узимали из натчулнога света, и што се у мислима будемо даље вијнули у древну прошлост или у далеку будућност. Дакако човек не може себи уобразити оно, т.ј. не може створити у себи слику о ономе, зашто се састојци не би налазили у чулноме свету, одакле су кров чула утицала и на њега и на друге људе. Али код употребе и склапања ових састојака. поступак му је посве неограничен: он спаја људске облике са биљкама (дафне, арабеске), саставља људске и животињске удове у анђеле, ђаволе, сфинксе и др. ствара, догађаје или неорганска тела у човечијем облику, као море, реке, изворе, годишња доба, рат, мир и т. д. па и саме чисте појмове, као што су: љубав, доброта мудрост и др. Песнику је слободно, да спаја појаве најудаљенијих времена и места и да чулно и натчулно по вољи уплеће, као што су чинили: Омир, Виргил, Данте, Милтон, Клопсток, Гете и др., замишљајући разноврсне догађаје на земљи или више облака, на небу или у паклу,