Учитељ

513

и небо је исто тако разапето, док се једном, о смаку света, као и шатор не смота, да са тутњавом падне на земљу. Аријанци опет (Персијанци и др.) сравнише небо са натрашке обрнутим котлом: замислише га као медни свод, подупрт четирма стубовима. (светским крајевима, или странама света), који се као четири кепеца (Југ, Север, Исток, Запад) налазе и данас у северним гаткама. Подобним начином се поступало и код тумачења помора. који је хиљадама људи сатирао, иако му се узрок није могао видети. За присподобу узето је из чулног света убијање у ратовима: победилац је јурио кроз гомилу, што је бежала. обарајући својим мачем. Према овоме, помор је представљен, у виду сврхчовечанског, великог и крилатог анђела — мориоца, који је, тешко наоружан, јурио кроз народ, убијајући на све стране, по некад, шта више, и видљиво (28. Сам. 94).

Тако се је кроза сва времена и усвију народа појављивада жудња, да се натчулни догађаји протумаче поређивањем са чулнима: тиме је човек створио разноврсне облике, и склопио их уједно, у један натчулни свет, који је за свакога особен, а вазда онакав, какве су му способности. Овај натчулни свет проширивао се према томе, како је човек богатио своје представе и појмове и откривао до јако непознате догађаје; али се уједно мењао и поправљао : јер што је човек већма проширивао обам свога чулног света, тим је већма продирао у свој натчулни свет. У колико су му, повећаним познавањем , јаснији постојали нови узрочни одношаји, којима ву досад били непознати узрок и дејство, тим се већма по обиму смањивао његов натчулни свет; с друге је опет стране растао, посматрањем нових догађаја, чији узрок или дејство није лежало у његову чулном овету. Што је већма растао домашај његову чулном свету, тим је дужа била међа између овог и натчулног света, тим је више познатих догађаја стајало у узрочном одношају према натчулном свету и растао број додирних тачака.

УЧИТЕЉУ 85