Учитељ

СПИРА ЊАМПЕРЕЛИЋ

учитељ у Призрену.

— ~

Стара Србија и Македонија !.,.

Који је тај Србин, патриота — а то треба да смо сви! који је данас у стању, да не дође у узбуђење, и при самој помисли на те две српске покрајине2 Чудно осећање овлада над човеком — смеша од поноса, бола, неког потајног страха и гњева. При помисли на Стару Србију и Македонију човеку прво излази пред очи стара српска сила и слава, од које је цео Балкански Полуострв стрепео и отимао се о српско пријатељство. Тад Србина обузима осећање поноса. Но одмах за тим излази му пред очи данашње стање у Старој Србији и Македонији — и тад му стегну срце бодови, за тим задркти оно под теретом неког потајног страха, а по том бесно заигра под утисцима гњева и осветничког жара... “

Бура националистичка и економска, која данас бесни у целом цивилизованом свету, завата, удружена још и с верском заслепљеношћу и ове две српске покрајине све више и више. Наша небраћа, Бугари навалили на српски живаљ у њима, да га побугаре. Католици навалили, да га покатоличе. Протестанти —- да га попроте-

станте. А мудри Немци и злоковарни Енглези труде се, да у овом

мутном времену налове што више српске рибе — да што више запљене земљишта за своја економска освојења. Смрт нашег конзула у Приштини узрок су немачке и енглеске смутње.

И ала и врана навалила на српски живаљ у Старој Србији и Македонији, а Турци помажу још тим српским непријатељима. Свима,

је њима она дала слободу, да раде тамо шта оће — само нама, Србима није слободно да нашу браћу заштививамо. За штог Лако.

је погодити. За то баш, што су и Старо-ербијанци и Македонци Срби, као пи ми, — што смо једно исто...

Но ми ипак нити смо, нити смемо клопути духом, и своју -

ствар напуштати. Борба је веома мучна и неравна, али је победа на пашој страни! Нама је нужно за ту победу само двоје: устаоштво и истрајност. —