Учитељ

219

влада необузданост — а особито кади код наставника п ученика осуствују више тежње, које биих будиле да симпатишу и теже добру — онда је дух такве школе

рђав. Таква школа не може процветати, јер у темељу лежи вечита влага, коју треба осушити и тиме спасти школу, породицу и државу. Таква је школа дужна старати се да овај дух буде духом поредка, добра, чистоће, искрености и братољубља, а не духом партизанства, кастичности и у опште непријатељства Настава и управа, такве школе уништиће зло само помоћу савесног проучавања школске дисциплине. Све горе речено о школском духу, т.ј. о видљивом резултату школског уређења, служи само као спољашња страна дисциплинарног рада и не обухвата цео појам школске дисциплине, која је у обширном смислу збир свију дозвољених у школи мера васпитног карактера. И према томе школска дисциплина. стоји паралелно са наставом која је збир свију практикујућих се у школи мера, које саопштавају ученицима, знања. | 4 |

«Пластрипа» је реч латинска и означава, науку већином практично учење и упућивање, које упућује на правилан ничин поступања. На овом месту реч дисциплина употребљује се у најопширнијем смислу. Овакав значај појму дисциплине дали су творци нове педагогије: „Школска дисциплина вели Дистервег, није нешто самостално и оделито од наставе. Ваљан је учитељ у исто време и добар днециплинатор; код кога је правилна настава, код тога је правилна и дисциплина. Ко вешто учи тај вешто и дисциплинира. Још и класички педагози знали су да је настава и дисциплина једно исто, но на жалост, на делу су често заборављали," При тако тесној вези између наставе и дисциплине порађа, се питање да ли је уместно говорити о дисциплини оделито од наставе Нико не може порећа истину по којој је настава центар васпитног школског рада и да настава, има у виду не само саопштавати знања, него и да иста