Учитељ

594

јер би се човечанство, које је тако дуго било потиштено ланцима незнања, препородило тако рећи, и философија би без сметње разастрла своја неисцрпна блага.»“) „Јавна настава пружила би народу моралну и интелектуалну егзистенцију. Социјално тело, онако исто као и човечије, имало би орган својих мисли, евојих појмова, који би производио свуда своје оживљавајуће огранке, а тако исто имло би и орган својих кретања, својих делања, који би свуда дсносио живот и срећу.» )

У наточ томе, противници ластаве питају, да ли прогрес морала иде упоредо са прогресом знања, да ли је довољно да човек буде научен, па да у исто време буде и васпитан; а тиме се они приближују речима Сенеке; „Знање напредује, врлина. заостаје““) и Еразму који је у својој уцвељеној старости рекао; „Видим да се дух култивише, али не видим да ико с тим постаје бољи.»“)

И једни и други варају се, и то из једног истог узрока: они преписују знању. дакле настави, врлине и мане које она нема, а то бо тога што они придају 06разовању интелекта резултате који су му непознати или случајни. Хербарт Спенсер ставио је питање на свој терен, а на начин мало парадоксалан, који је њему својствен :

„Изгледа, као да сваки верује, да владањем руководе знања, а не осећања. Идеја, која гони да се са толиком ревношћу ради на организацији наставе, нема 6 друге полазне тачке. Чита се на сваком месту да, је не- | знање мати порока, да је већина осуђених неписмена. Има других узрока моралне корупције, Јесу ли, дакле,

5) Галићепаз, Барротт а (а Соптеетљоп.

5) Вопште, Каррот! а Ја Сопљетлот

8) ребтев а Гистив ХСУ

4) Гађее5 а' Етазте, Проте. ХХ. 18.