Учитељ

597

предмет воље, Кад би овај услов био испуњен, а морално васпитање и нема другог циља, настава би тада заиста, била један чинилац моралисања, јер би она стварала човека бољим. Но да ли би га стварала и срећнијим «још је у питању, вели Кант, да ли не би човек био срећнији у грубљем стању, у ком нема све ове културе, него ли у садашњем нашем стању. Доиста, како се могу људи начинити срећпим, ако се не начине моралним и паметним :> |

Овде ваља избећи двосмислицу. У великом одушевљењу које гони све духове ка прибирању знања налази се узрок заблуде оних што уображавају да је довољно бити образован, па да се доспе циљу, да је настава новчаница која има курс Форсе (принудна, вредност,) нека врста менице коју је друштво приморано да исплаћује. Друштво треба да буде тако оргранизовано, како би се могао сваки члан образовати. Без тога оно не вреди. Образован је човек способнији од необразованога да иде к своме циљу, незнање га може у томе спречити, али из тога не изилази да оно то баш мора учинити. Човек је обавезан да, образујући се, потражи сем непосредне користи и ону узвишенију, а то је увећавање достојанства, увећавање интелектуалне и моралне вредности. ·

Кад се узму у вид ове ограде, мора се признати не само нужност опште наставе, већ и њене благодети, пошто су ове тако исто неоспорне као и сама настава. | Ову доктрину ја сам исповедао целог свог живота, ја, је не спорим ни данас кад нисам више млад, ја је се никад одрећи нећу. Говорећи о њој, ја се све јаче убеђујем: обзефилит тобопабце.

Ш. Слободно васпитање. — Отапбина и човечанство.

Слободно васпитање није само људско, већ и национално и друштвено. Овде имамо да примимо драгоцену поуку из античке Философије и педагогије. Грци су де-