Учитељ

3

гошких савета и школских дирекцијај! Колико је на исто потрошено новаца, силе, здравља .. — И напослетку шта је се постигло свима овим жртвама и усиљавањима; — Сразмерно врло мало! Школско питање» још је непрестано питање.

У решавању «школског питања» сваки је заинтересован, сваки сматра школски рад као свој сопствени. Уређењем школског рада живо се интересира породица, јер се тамо васпитавају њени чланови — деца; па и црква не може равнодушно гледати на школу, јер се у истој васпитавају хришћанска деца, њени чланови, А шта“ да кажемо о друштву и држави. Они су најживље заинтересовани и школски рад сматрају за свој сопствени јер школа не само што васпштава. децу друштвених чланова, воћ у исто време спрема будуће корпораторе и државнике. На тај начин, школа се јавља као општи васпитни чинилац, коме поједине личности присаједињавају своје најбоље наде, предавајући јој своју децу и њихову будућност. — Школска се застава високо уздигла. У друштву све више и више превлађују убеђења: «Чија је школа, онога је и сва будућност» «Чија је школа, онога, је и народ.» И напослетку се ова, убеђења: свршавају пруским аФоризмом: «Французе је победио народни учитељ.» — Школа се уздиже на најузвишенији трон величине и опште пажње У исто време сваки и нехотице примећава следећи карактерни Факат да нико не пориче значај школе, сзи полажу на њу свз своје жеље, сви се о њој брину, старају се да јој даду најбоље уређење и приличећи јој правац, — и у исто време нико није задовољан својом школом у реченом тренутку њеног постајања. Увек се јавља потреба уводити у њој неке измене, прегледати њен устав, дати јој други правац, поставити је на другим основима, ит. д. У сваком текућем моменту школа изазива негодовања и гунђања, од стране родитеља и реформатора, који веле да она, само у неколико достиже свој смер, да је једнострана. Па

39%