Учитељ

626

Ова таблица, као што се види, има мало позитивног значаја или још боље рећи, има значај само односно неколико кантона, Не стоји толико до тога, да ли је већи или мањи број школа, колико да ли сва деца имају могућности да се уче. Тако н. пр. ми ВИДИМО, да Базел град, Женева и Цирих имају односно мањи број школа, но Валезија, Тесин и Нидвалден, па ипак први стоје по народном образовању више од других. Мањи број школа у Базелу Женеви и Цириху допуњује се гушћом насељеношћу. Али ова таблица поучна је за Ури, Валензију, Нидвалден и др. Ови кантони у одношају на спрам паселења имају више школа пон, пр, Базел Цирих, п Женева. али је населење њихово расејано, што утиче опет хрђаво на успех школе, а и та расејана места, услед сиромаштине нису у стању, да умноже број школа, те да сметњу услед удаљености од школе смање. У овоме се виду потреба да се држава, треба бринути о народном образовању. И може се извући још и овај закључак: докле год се буду оделите провинције саме бринуле за народно образовање, дотле ће исто по богатим провинцијама стајати високо, а по сиромашним јадно.—

Из горње таблице види се, дакле, и то, да Фрајбург има односно много, а Шафхаузен мало школа, па ипак ШаФхаузен заузимље по народном образовању шесто, а Фрајбург двадесето место. Ево, да разгледамо и томе узрок,

И време, за које се у школу иде као и распоред самога времена имају утицаја на успех, који школа може постићи. Сеоско Аоте, које посећује школу преко зиме, а преко лета ради по пољу п, тако рећи, књигу и не узимље у руку не може показати успех као варошко дете, које је у придикама, да може и дети и зими учити. Онда не остаје друго, но да се сељак принуди, да дете шиље у школу целе године, а при садањој друштвеној и школској системи чинити то, да ли је правог Није. Треба изменити само школску и друштвену систему, па опда принуђавати сељака на то.

Образовање сваког појединца чинилац је друштвеног доброг живота, и према овоме друштво је дужно, да да могућности сваком оцу да васпита своје дете, а сваком детету да да могућности да се усаврши за ваљаног грађанина. Та обавеза већ је призната културним народима тиме. што је створено бесплатно учење. У неким општинама у Швајцарској отишло се чак дотле, да се даје и топал ручак деци преко зиме. Све пак ово, без сумње, није још довољно. Сељак гледа у својој деци и помагаче у раду, аи мора тако да их гледа, јер је и иначе сиромах, А имали „руштво право

да тражи од сељака оно, што му даје стварне Пар а зато му не даје никаке еквиваленције 7..