Учитељ

658

ћути. а још је и црње и горе, кад неумесним ћутањем и смејањем усељавају код деце подозрење и рђава осећања. Тако исто греше и они родитељи, који у детињем срцу уништавају племените и идеалне подете — управо богатство младости.

Благо општини, у којој се породица потпуно слаже са школским (односно учитељевим) захтевима. Али на жалост, сви морамо признати да врло често бива обрнуто, не гледајући на са свим тесну везу између породице и школе. Оба ова васпитна фактора имају једани исти рад —— васпитавање, у коме се често пута јавља разлика у разумевању смера и метода и особито последњи, т.ј. метода међу породицом пи школом порађају врло оштру свађу, која ресултате њиховог узајамног рада доводи у највећу опасност.

Да би очигледније представили ову свађу. ми ћемо укратко и типички скицирати породичке и школске одношаје и њихове међусобне обавезе.

Прво ћемо узети најбољи случај, т.ј. рецимо да је ученикова породица ваљано васпитана, довољно образована и добро уређења заштићење педагошких интереса. Детињи прелаз из такве породице у ваљану педагошку школу не даје повод за неспоразум. Овде је сва разлика у томе, што дете из тесног породичког дома ступа у ошширнији школски круг. Као и у родитељској кући дете и овде срета тај исти дух, те исте захтеве "и те исте последице својих поступака. -— Паметни родитељи врло добро појме да шиљући дете у школу, они у исто време уступају учитељу и један део својих родитељских права, а ово чине за то, што школско васпитање служи као допуна домаћег. Они знају да ће учитељ не само учити, него и васпитавати; знајући ово, они се старају да се домаћи живот детета потпуно слаже са школским васпитавањем и наставом. Кад у васпитном раду влада идеална хармонија између школе и породице,