Учитељ

698

децу у игри надзираватп. Кад дође време извесној игри сва се деца том игром забављају. а кад место ње дође друга игра опет сва доца остављају стару игру и почињу се забављати новом игром. Тако је готово при свакој школи. Чим се нова игра појави лако је увидети, да ли је игра штетна или корисна за правилно развиће дечије, разуме се, да треба имати у виду, како утицај на морални развитак, тако и на Физички развитак, па ако је игра корисна треба је оставити да се деца њоме забављају док је сама не оставе, а ако је штетна одмах је забранити и стрего водити надзор да се она више · не појављује. Тако треба радити са сваком новом игром.

Ако деца не могу да изаберу корисну игру или забаву, васпитач ће добро учинити, да их у корисној игри и забави упути, показав им какву лепу и корисну игру)

Овако радећи мало по мало нестајаће код деце оних рђавих навика а развијаће се лепе навике и врлине, те ће престати м оне силне тужбе а учитељ ће имати мање муке и једа. Напротив оставе ли се деца у игри и забави без надзора и упутства, зло ће постајати све "веће и веће, хрђаве навике укорењаваће се све дубље, тужбе ће сваким даном постајати све чешће, казне ће бивати све строжије и строжије, и тако ће ићи из дана у дан и нигде краја неће бити. Деца ће бивати све гора, што је сасвим следствено, јер казне никад нису учиниле, да се код деце развију врлине. Не треба, сме-

"тати с ума, да су казне за морално васпитање што и медецина за здравље.

На крају понова велимо: Другови! Тежак је посао наш. али радимо га с вољом и будимо му истински предани, а време ће зар показати колику награду и какво признање заслужују васпитачи.

РИГА АИ ВАРА

ђ У нашој књижевности мало је књижица које би васпитачу могле као упуство послужити у томе. Све што имамо то су: „Упуство за гимнастику,“ П. Предрахтовића, „Гимнастичке игре,“ од Глибоњског, „Дечије игре,“ од дик Стојановића, и „Школски дист.< Не би хрђаво било кад би и «Учитељ, доносио по коју лепу и, корисну игру дечију.