Учитељ

Па, је ли онда чудо, што смо се ми овако несрећно развијали, да данас у место раденичке интелигенције имамо чиновнички тролетаријат, који је неспособан ма за какав озбиљнији посао и рад, и који се сваким даном множи услед неминовне штедње, која се заводи по свима гранама државне управе. То је заиста права опасност, за наш млади политички живот, која ће брзо постати акутна. И док западу прети пролетаријат раденички, — дотле нашем правидном развитку прети пролетаријат беспосличарски....

Господине Министре, ·

Научна је истина, да је рука, после ума и говора, трећа особина првенства човечијег, Све, што човеку треба и без чсга човек апсолутно не можи опстати — створила је руна. Кућа, у којој станујемо ; одело, којим се одевамо,. путове, вароши, села, разне алате и справе, којима људи раде и још сијасет других фактора, без којих се живот човечији неда пи замислити — све је то створила рука. Па најразноврсније машине, које производе силне грдосије: лађе, које везују свет са светом; железнице, које су данашњем друштву праве крвне жиле; телеграфе, те нерве друштвене, што непојамном брзином разноса мисли човечије с једнога места на друго; штампу, што мала мисли човечије и предајг их будућности; па чувени „Готхардски тунел“ и «Ајфелову кулу,» то чу-

довиште светско — све је то створила рука !.. И све што ум за-

_ мисли, то рука створи! Рука је, дакле, највећи благослов за људство ! И заиста, ми би били највећи грешници динашњета, века, кад неби руку образовали и спремили за њену голему улогу, коју јој је одредила и сама природа. 5

Најмоћније срество за постигнуће овог племенитог циља, јесте завођење ручних радова у мушку основну школу. Истинл, кад је ова идеја остваривана код срећнијих парода, ми смо тада били у врло критичном положају, да нисмо могли ни помишљати на ову дивну замисао; јер доиста, док смо ми били на мртвој стражи и чували Европу од навале азијатских хорда — тада се ова нплеменита идеја остваривала по свима напредпијим државама у Европи, | Сад је дошло време, да се и код нас приведе у дело ова красна замисао, која нам у многоме обећава прав и истински спаб...

Неоспорни је Факт, да је у васпитању деце гладао до сада принцип : И сувише оптеретити и напрезати умне моћи дечије, а о томе не водити апсолмјтно никаква рачуна ! Ми имамо о овоме сијасет примера, из којих се очито види: да прекомерно умно напрезање врло штетно утиче на млади дечији организам. Грбавост, бледило, поремећени крвоток, покварени желудац, покварена, плућа _