Учитељ

133

јем поставила правило: усве у своје време,» и како у почетној тако и у даљој настави иде упоредо са развитком човека — његове умне моћи. Да би се према томе, дете лакше упознало са гласовима, узимати су прво гласови што их природа ствара па онда ради лакшег памћења, распознавања и чулног разликовања , придодавата им је по која слика. Кад су деца претходно стекла појам о гласовима, онда су без по муке кадра да погађају све гласове у речи, коју слика представља. На основи овога пачела, први буквар израдио је пок. Натошевић, у коме је глас и лик писмена везиван за слику каквог предмета. Ову је новину покојпшк први показао "српском свету, која је осталом свету била раније позната. Доцнији писци па и г. Чутурило, и г,г. писци „Новог Буквара» нису дакле пронашли никакво ново начело при писању буквара. Ну ипак разразлике има у методи. Први је (Натошевић), узимао рукописна и штампана слова упоредно: други (г. Чутурилој, узимао је најпре ове рукописна па онда штампана, док писци «Нов. Буквара« узеше неку средину између првог и другог, — Па које је боље —

Преоптерећавање мале деце у школама није дозвољено ни са хигијенског ни са педагошког гледишта; сувишна поступност није забрањена, али прелази у монотоност, којом се убија интерес у настави, Средина је између ова два начела најбоља. И према томе писци „Н. Буквара“ изабрали су средину, која је најподеснија не само по програму за тај разред, него се њоме по педагошком начелу : «буди код деце интерес за наставу.“ Да ће се то постићи зовим буквлром види се по овоме, тто су писци најпре узели само неколико рукописних самогласника и сугласника, па одма прешли на штампана писмена. Ова разноликост примамљује дечију пажњу и ствара интерес. Где је реч написата рукописним словима, па испод ње написата та иста реч штампаним словима, без сумње да ће децу заинтересовати; она ће сама, без пострекавања учитељева — посматрати штампана слова у речи, тражиће у осталом тексту слична, слова оним првима итиме се од магена навикавају и на саморадњу која ће учитељу, у овоме раду, бити од велике помоћи.

У другом делу — малој читанчици — изнета су сва слова, која се данас за штампање књига узимају. Са свим је излишно стављати поједина слова са њиховим модификацијама (као: цицеро, гармонт, курзив итд.) пред текст, јер се деца море сувишном раз"ностручношћу и губе вољу, а овај начин у „Нов. Буквару«“ је оправдам, где се хоће да дете то само научи читајући и погађајући. Оно ће само то увидети; само разлике поставити и све ће даље и даље тражити слова, која су му непозната,