Учитељ

а:

дањим грозним ратовима отсецали палце оним варобљеницима., које пису могли да са собом одведу, а нису хтели ни да их поубивају. На овај начин ти су људи постајали скоро са свим неспособни за рад. Палац је на руци човечијој најглавнији део, који руку управо чини руком. Мало је делова на телу, мало је органа, мало је природних алатака, које су тако чудесно развијене, како у целини тако и у појединостима, као што су предњи удови у човека.

Ми морамо да претпоставимо, да су сви окрајци на удовима код наших најближих предака у царству животињском били руке. И стражњи удови, ноге, некад ву били руке, као што је од чести случај код мајмауна, и дан дањи, које ми с тога зовемо чак «четвороруки.» Тек кад ву људи, или боље речено онп претци данашњих људи, који још нису умели да говоре, који су били «алали,» започели мало по мало да напуштају живот по дрвећу, где су се морали сваки час пузати; кад су отпочели да добавају способност да иду на стражњим удовима, и од тога да чине чешћу употребу — тек тад су се преобразиле стражње руке у друге оргапе, у органе за подупирање и у органе за покретање тела. Из првобитне руке постала, је нога. И услед поделе рада — јер су сад предњи удови морали већим делом да раде сами, што су пре радили заједно са стражњим рукама = постао је у току времена рукин предњи део. од старе просте мајмунске руке онај чудесан ивштруменат, који нас задпвљује п улива нам поштовање као човечија рука.

Ако посмотрите човечије удове, пошав спреда у назад, онда ћете пре свега наћи, да су предњи удови много покретљивији од аи И то је основно начело. А то је с тега, што је већ и свеза са трупом врло ; покретљива. Ту видимо, да се плећке, заједно с мишидама могу да покрећу према леђима тамо и амо. Кости у карлици, које одговарају поећкама, то већ не могу да чпне. Плећке можемо- да дижемо и у вис; бедра не.