Учитељ

с —

тиња ни сибавци: слепи. мишеви осу А0реРИо познати као крилате животиње. Истоветно прилагођивање на. истоветне једнаке 'околности, на истоветна једнаке односе, имају у организацији животиња, увек једнаке резултате : на једном месту крила, на другом пераја. Могао бих овде још и да узмем крило од тице, да га опапам и да га одерем, па да вам покажем, да су м ови предњи, или боље речено, горњи удови, склопљени по истом прастаром плану, по ком и удови предњи у гуштера или у жабе,

Али јоти много више, но што је прилагођивање предњих органа на улогу весла у води или у ваздуху, интересују нас људе удови, као органи за џузање. У ствари су органи за пузање, који су постали о4 удова, врло разнолики, а то највише код шумских животиња, које ће бити неравно, услед самих околности, понајпре до: биле такве органе за пузање. Међу њима су животиње најразличнијих група: гмизавци, тице, а на особит начин, као што је познато, папагаји, од сисаваца торбари, лењивци , једна врста мравоједа, многи глодари, неке врсте медведа, даље полумајмуни, и најзад прави мајмуни.

Овде је главно: какав мора бити скројен уд. па да служи као ала: за пузање ' Тад више није довољан прост првобитни крој, где окрајци таког уда, рецимо прети, леже у једној равнини. Но тп окрајци у тог уда морају. се тако преиначити, да се могу покретати једни на су“ прот других, као опоненти. Мора да се развије нека врста палца. На тај начин постаје орган за хватање јер орган за пузање је пре свега орган за хватање. И човечија рука је такав оргап за хватање. Она је алатка којом може нешто да се узме, ћи да се држи. А тај посао зависи од снаге палчеве. Највећи анатом прошлог столећа, Бернард Сикфрид Албин, рекао је једном : Ројјех езб пуог таапиз, а то ће рећи, палац је сам за себе мала рука, која, је помоћница, својој већој сестри, шаци. И за иста, кад се човечја рука лиши палца, онда она више не вреди много. Позната. је ствар, да су у нека-