Учитељ

у 765

Код нас се мало покушавало, да се маси народа

тружи поука (нарочито пољопривредна) средством књи-"жница, а то и јест узрок, што наша књижевност мало утиче на масу народа. Бадава се пишу поуке о рацио-

налном обделавању земље, о каламљењу американске лозе, о добрим пасмама стоке ит. д. када такве поуке и не долазе до руку оних, ради којих су писане. Ту

улогу, да популарне књиге за народ написане достави

народу, мислимо ваљало би да узме школа на се, но-

зашто је она и иначе буктиња, која осветљава стазе на-

родне будућности, а то би она могла учинити својим библиотекама, у којима би у највећем броју биле кљиге популарно написане, нарочито књиге, које упућују народ на бољитак и напредак.

Ну осим тих задаћа библиотека основних школа, оне пмају још једну не малс важну цељ, а та је, да и деци, која се уче у тој школи, пружи поукв и забаве.

Код нас се опажа, да деца у основним школама не уче читати српски, већ уче читати само читанке основ. школа. Тако на пр. један ђак, којџ дивно чита своју читанку, замуцкује, сриче и крпари, када му се друга књига у руке да. А зашто је тој Зато, што се преко целе године вежбање у читању чинило само читањем читанака. Других књига није било код ђака, па се на

„другим књигама није ни чинило вежбања, а ово је врло

потребно, јер основна школа дужна је научити децу, да српски читају све, што је ћирилицом српски написано, а не само читанке за дотични разред. А да би се то постигло на врло лак начин, долази школска, библиотека са забавним и поучним књижицама дечијим, које би се у току школске године давале ученицима, (разуме се старијим) на прочитање; оне би својим чланцима поучиле ђаке, запнтересовали би га за књижевност у опште, и вежбање у читању научило би га, да А лемо и разумљиво чита, а од тога добија и знање

и морал и вештина. Ово је нарочито у овоме добу по-