Учитељ

180

сном времену, јесте продукт, који се зародио и сазрео помоћу културе, прошлих векола. („На прошлости будућност се снује.«)

Човек не умире са свим, и ако се његово тело претвара у прах и пепео, ипак добра или рђава његова дела, навике, наклонооти,и инстикти доносе нам плод, који утиче на развитак других поколења. Ето у чему се састоји огромна одговорност свакога човека, на по се. У ошште сваки наш поступак, свака изговорена реч имају утецаја не само на наш сопствени живот него и на цело друштво. Ми на послетку не бисмо ни могли, а не бисмо ни умели сопственим силама управљати наш утецај, кад он неби сам собом дејствовао на оне, који су око нас. Врло ћемо често приметити, да нека врло незнатна личност сопственим добрим примером производи дубок утисак на људе, који је познаваху и тиме им завештава просто али драгоцено благо. -

Поштен човек може се развити свугде, како у дворцу, тако м у колеби, како у вароши. тако и у селу. Најобичнија општина може бити расадник трудољубља, наравствености, тежњи к истини и правди с једне или беспосличења, лености, разврата, лажи и пеправичности с друге стране. Све ово зависиће од људи, који састављају ту општину и од умешности њених чланова, да се користе довољним околностима за своје усавршавање како умно тако и морално,

___Поштен живот и праведан карактер родитељски чини најбоље наследство не само за своју децу, но и за цело друштво, јер такав живот садржавајући у себи добре примере, служи као извор драгоценог богаства — добродетељи. Орећан је опај, који може као Попе рећи: «Ја мислим. да ме моји родитељи нису никад затекли да црвеним њих ради, нити их је њихов син пкада затекао да про. лију бар једну једиту сузу.“

Пре смо казали, да речи не поткрепљене примером, начелу не воде. За пример овога навешћемо писмо г-ђе Чисхолм, које је писала г-ђи Сто-у., По мом мишљењу — вели Чисхолм — ако желимо да неко дело буде учињено, онда ми сами морамо показати пример таквог рада. Кад би људи хтели, да се владају по овом управилу, онда се многи не би ограничавали само речима, мало би лица сусретали, који раде само у разговору. Није најкориснији онај радник, који говори лепо или који је пун узвишених идеја, но онај чији рад даје највише добрих резултата. Људи који заиста љубе човечанство, увек ће наћи могућности, да учине што на корист његову, не мотрећи ни на какве препреке и не клонећи духом за то, што сами стоје на ониском ступњу друштвених сталежа.“ Ево шта говори др. Хесри о једном раднику, чији му је живот послужио за пример. уДеси се једном да видох једну слику, која про-