Учитељ

781

азведе на ме неочекивани утисак. Слика је представљала стан обућарског крпача. Само лице обућарево имађаше израз чврстоће карактера и добродушности. Он је седео с радом у рукама опкољен издрпаном дечицом, које учаше. Џажња ми бејаше силно узбуђена. Приђем ближе слици и прочитам да је овај учитељ био сиромашни обућар Џон Паун, који у зноју свога лица зарађиваше себи парче хлеба. И 'у таквом оскудном стању бијаше му могуће учити децу, — коју је друштво онако немилосрдно оставило на милост и немилост судбине и случаја — спасавао их је од ништавила и разврата! Ја сам се стидио сам себе, кад помислих шта би ја могас учити, а како сам мало учинио. Тада се окретох мом сапутнику речма, за које се и сад не кајем: „Овај човек заслужује великог поштовања, какво се икад икоме давало у Британији.< Ја сам пропратио његов живот и нашао сам да је учење Спаситеља о љубави наспрам ближњих, нашло у њему правог последоватеља. Џон Паунде да би децу приволео к учењу и к себи домамио, није употребљавао набилна, средства, већ, је прибегава о хитлености, изиосећи им врућ купус, на што су Ирландци веома лакоми. Овај сиротни и незнатни човек заслужује по мом мишљењу бољег уважена но многи хероји, које су појете опевале и којима се, да би им се овековечила слава, дижу горостасни споменици.«! Немогуће је одредити, где се и кад се човек може сусрести са добрим примером. Кад — што један једини поглед на поштеног и неуморног раденика ма на ком пољу, може бити користан људима, који се труде за што веће цели. Тако бијаше неки млад лекар, који је дошао већ до очајања, што није имао праксе, но један ништаван случај пробуди у њему енергију за посао. Враћајући се кући често врло касно, много је пута виђао на прозору једне куће светлост, која, је горела. до под саму зору. Лекар запита једног човека; ко живи у овом домуг Он му одговори да ту живе две девојке — кројачице. Принуђене су да раде и дању и ноћу, да не би пале у ништавост, јер им отац бијаше рђавог владања. — Ове речи произведу на младог лекара врло јак утисак и увек, кад му је дошло да се жали на судбину, сама помисао на неуморне раде

нице би га, подкрепила, и одобрила. Тим начином овај случајни добар пример даде младом човеку мушко срце, кога донде није имао.

Добри примери играју велику улогу у развитку карактера. Ми. се несвесно прилагођавамо наравственом односу по оним начинима, и облицима, који нас окружавају. Беспорпо је, да су добра правила. која добијамо, корисна, но добри примери су још кориснији, јер нам они дајуи праксу и знање, док рђав пример руши све оно, што је примљено добрим саветима. Пример је нешто више од поуке, јер