Учитељ

7182

је то лекција, која се делом показује. Ето зашто треба са већом опрезношћу бирати себи другове, а особито ово важи за младе људе који, повињавајући се каквој моћној сили неприметно примају навике и наклоности једни од других. Еџворт је био тако тврдо уверен у томе. да је сматрао, да је боље са свим оставити друштво но вратити се у круг рђавих људи. Тако је исто писао Колиновуд једном свом младом другу:“ држите се тога правила, да је боље бити усамљен, но окружен рђавом компанијом.< Петар Лели је говорио, да увек, кад би посматрао какву рђаву слику, онда би се њени недостатци показивали на његовим сопственим цртежима. Тако

исто кад се често срећемо са рђавим људима, онда постепено добијамо и њихове навике. По овоме је за младе људе потребно такво друштво, које би

стајало више од њих по развићу. Хорнер описујући какву је корист извукао из управо личних односа са образованим и поштеним људима говори: ја — не колебајући се, могу рећи, да сам се више подигао у умном развићу од ових људи но од књига,“

Лорд Шербурн (после Маркиз Лансдоун) у младости посећавао

· је поштеног Малзерба, који је на њега произвео тако јак утисак да се он после много година с пријатношћу сећао овог познанства говорећи: уја сам много путовао и много сам људи видио, али чико није па ме произвео тако јак утисак. И ја сам уверен, да вад ми се деси да учиним што било добро, то сам ја овим обвезан одушевљеном ·сећању на Малзерба.» Тако и Бекстон говори о породици Хорнеровој, којој је он често долазио у младости и која му је пробудила тежњу ка самоусавршавању. Одношај с добрим људима увек води к добрим и благотворним последицама. Као пример за ово може нам послужити Џон Стерлинг. Сви, који познаваху овог човека тврде да он производи благодетан утецај на онога, са којим има непосредног додира. Тренч важе: сретајући се често са; овом благородном личношћу, осећао сам да сам

и сам постао бољи и благороднији. Ето како силно дејствује пример једног човека на умно и морално развиће околпих људи. И вештаци утичу један на другога добрим примерима. Геније

Хајдена бејаше пробуђен Хендељем.« Његова музика, говори Хајден, дејствује као громовни удар; свака нота његове музике производи дубок утисак. Да нисам слушао Хендеља, ја не бих никад написао „стварање света.“ Он ми је изазвао страст и признање вештини. Други поштовалац Хендељев био је Скарлети. Он је пратио генијалног композитора по целој Италији и жалио је само то, што му није могао изразити све своје дивљење као што треба. Прави уметници не завиде величини своје сабраће, но увек се журе, да га поштено и отворено признаду. Тако чувени компози-

ара. аза а Ар аи