Учитељ

"се зове ушагрин“; њом се повезују (коричеј књиге итд. Од псеће коже праве са рукавице, повезују књиге итд.) Изнети сваку сорту коже. Парчад од кожа, од којих се не може ништа направити, кува се те се од истих прави тугкало за лепљење. Проптивање и општа репетиција.

Лазница. Ст. Ж, Миливојевић. учитељ.

руна

па о та

ЈОВАН РАЈИЋ.

Предавање за ТУ. разред основ. школе.

а

маг —

Децо, сад ћу да вам причам о једном знатном и ученом чо-. веку, који је пре 89 година умр'о, то је о Јовану Рајићу.

1. Место рођења. На северу од Србије, преко реке Саве на„лази се лепа и малена српска земља Срем, који је 17 пута од Србије мањи. У Срему поред Дунава налази се мала варош Карловци, "седиште највишег црквепог старешине — српског православног патријарха ; ту има основча школа, гимназија и богословија. У тој

вароши родио се пре 164 годиче Јован Рајић, а то је 22. Новембра 1796. године. Отац његов звао се Раја Јанковић, који је био

родом из Видина (српска варош у Бугарској кнежевини). Раја је био “ «спромашан, али поштени побожан човек. Исто тако и мајка Рајићева Сола је добра, као и отац му. Па као што су му родитељи билп добри п ваљани, такав је био и њихов син Јован.

2. Школовање Рајићево. У опо време, ретко су и богати људи давали своју децу у школу, а сиромах човек није ни помишљао на школовање свога детета. Јован и ако је био син сиромашних родитеља, желео је и волео да учи школу. С тога Рајић изучи и „еврши основну школу у месту свога рођења. Пошто је свршио основну школу, то жељан науке, почне учи и веће школе, п све ах изучи, које гди. Као ђак много се мучио док се је школозаоУвек је себе издржавао, послужујући и туђу децу учећи. У свима школама оп је био најбољи ђак.

Кад је свршио све веће шкоде, он није хтео да буде какав _ чиповпих. Келсо је да постане свештеџик, а да то буде, требало је да учи богословију. У оно време није било нигде ближе православпе богословије, него у земљи Русији (која износа за 80 Ср-