Учитељ

валие строгостиг“ Зар ово није очигледно признавање, да, пасивна покорност није довољна, за обезбеђење општег реда. — Школа би много већи успех постигла, кад би поменути наставници у свом дисциплинарном речнику : „строгост,“ или, „ваше је слушати, а налње заповедати,“ заменили и вечито памтили правило : ради успега диспиплинарног смера, потребно је да ђачка, покорност носи карактер активе, т.ј. да пониче из срца, јер спољ. мере не откривају нам дечју душу.) Међу тим школска, дисциплина само у унутрашњој сфери налази плодно вемљиште за свој свестрани правилни утицај на ученике. · Она дисциплина, која се ограничава само на стешњавајуће и. ограничавајуће спољашње мере, не јамчи за апсолутну активну покорност. Јер за уређење активне покорности, потребноје да зраци школске дисциплине продиру у унутарњи дечји свет,“) те да сагласно са педагошким смеровима удешава учеников дух. Јер спољашне мере стварају само спољашње ђачко владање, иза чије спољашње углађености налази се унутрашњи евет-дух, који поред свију спољашних насиља чврсто задржава своју слободу, и увек се јавља као јак опозиционар против школског реда. За тосе школска дисциплина не сме задовољити само спољашном покорношћу, у чијој се суштини налази унутарње негодовање. Па шта више, чак и друштвени поредак ве задовољава се изнуђеном покорношћу, јер није довољно осигурати безбедност само затекући тренутак, већ обезбеђујући ин ересе садашњости, у исто време треба радити и за будућност. Друштву је потребан такав поредак, чија би сталност превазилазила обим | 1) М. Артиетбева. ПШовиновенје у жур. „женское образоване, за Феб, · и Март 1588 г. У овој расправи поред солидних теоријских истина, читалац ће наћи и врло интересантне педагошке примере из свакидашњег живота.

2) По објашњењу психолота-педадтота Шецвица, да и унутрашњи свет живи оним што немци називају речју (етшћо“ т.ј. „живети у себи самом

и својим унутарњим благостањем иосећати се у својој рођеној невиној сери

Тећгеђисћ Редавовлк 5. 105.