Учитељ

20

нарави и школски обичаји блажији, него у школама, у којима се све постизава помоћу страха и казне. Но да неби неки мислили да аукторитет и љубав немају никакву унутрашњу везу са осталим спољашњим дисциплинарним мерама, ми ћемо овде споменути да аукторитет и љубав с дисциплинарне тачке гледишта

исто су тако осетљиви мотиви као и остала дисцип-

линарна оруђа.)

Из ранијег говора виделисмо да дисциплина, и настава удељавају се само у теорији и да су на практици тесно међу собом спојени, те су усљед тога не може ни замислити настава без дисциплине и обрнуто — дисциплина без наставе. И као што настава уноси у дисциплину живот или смрт, тако исто и правилна, дисциплина, регулише наставу џи обезбеђава успех како настави тако и васпитању. Но пошто смо немерни на овом месту да ивнесемо еначај наставе с тачке гледишта школске дисциплине, то ћемо и показати свеколику корист, коју пружа правилна, настава школској дисциплини, —

Смер моралног васпитања, састоји се у развијању подобности, по којој ученик живи достојним начином живота, т. ј. сам улази у круг друштвених обавеза и навикава се да увек поступа у корист општег добра, али да би се ученик уздигао до оваквог савршенства, потребно је да он по собственим расположењу“и убеђењу добровољно испуњава све дисциплинарне зах-

а) „Што је силнији и способнији васчитачев аукторитет ја побуђења, код ученика. непосредног интереса к учењу и вежбању, тим се ређе јавља потреба примењивати принуђујуће мере. П. Њрневичљ. Курс! обицен Датогикн. Москва 1869 стр. 97.

Ако су осећања аукторитета и љубави — на које треба дасе о-с _ Нива одношај међу учеником и учитељем — дубоко учвршћена и довољно свестрано ипрецизно раширени, онда је већином осетљива казна само помоћу одлучно израженог незадовцљетва или помоћу промене у опхођењу према,

узенику. Уења АПсешејпе РедасовЕ 5 1 0. “а

ава.