Учитељ

7“ | 25

ствене и педагошке важности још су различнија. Енглеско васпитање ставља као први задатак навикнути“ децу добрим навикама. „У сили навике састоји се васпитање.“ Учење јест предавање принципа, а васпитање — предаваље навика.“ (Тће ргтстрјев ог Соптоп Бећој. Едисалоп. Ј. Сигле Ефпђ. 1862. стр. 16. и 148.) Германско васпитање не придаје навикама, толику важност ; а Русо в ли. да би он највећма волео, кад би могао своме Емилу дати само једну једину навику, а та је: да нема никавих навика. (Еше р. 89.) Кант такође посматра навике с презрењем и по његовом мишљењу једина би навика била допуштена човекуа та је: да ручава и вечерава на време и уредно. (АПЕгоројоглје 8 ПОП.) Ну, то су крајности, а за педагога треба огромне увиђавности што се тиче важности навика у васпитању. Он треба да посматра навике, не са гледишта метафизичара, него као што их је посматрао велики познавалац свих делова душевног човечијег живота, дубоки мислилац Шекспир, који назива навиву час чудовиштем, које може прождерати сва човечанска осећања, а час анђелом хранитељем.. Нашјећ. Асћ. Ш. всепе ТУ.)

"% ш

Заиста, посматрајући људске карактере у њиховим разним облицима, можемо увидети да је добра, навика нараветвени капитал, који се налази у човековој нервној системи. Капитал тај расте непрестано. и са његовим процентима користи се човек целога свога живота. Он даје човеку могућности, да све корисније и корисније употребљава његову силу — силу душевне воље _- и да наравствено здање свога живота води све вишем ступњу без икаквих препрека, _ не трошећи своју душевну снагу и вољу у „борби са тегобама, које су овде од прва уништене. Узмимо за.