Учитељ

21

користе; а такво је напрезање свести и воље тегобни али и могући душевни акт.

У осталом у неисцрпној, богатој природи човечијој дешавају се и такве појаве, када силни душевни потреви, необични напор духа, велико одушевљење једним ударом сатре све саме штетне наклоности и уништи закорењене навике: уништи сву пређашњу историју свог живота и почиње нову. Јеванђеље нам представља један такав пример брзе промене душе човечје у лицу једнога разбојника, који је заједно распет са Исусом. Силна душа нужна је била за то, да промисли посред мука на крсту не о себи, већ о другом, што страда невино; да сазна законост своје казне, сву дубљину свога пада и сву величину другога. Таква минута заиста јест душевни преврат. Ну, огањ, који може да спали сво штетно зеље с корењем, може да се појави само у силној души, а у њој не може дуго да светли, већ ослаби. Овде долази и празноверица, да изненадно остављање навика јест знак блиске смрти; ну ово је може бити оправдано само с тога гледишта, што заиста силан организам и повољне околности нужне су, да би човек могао поднети ону круту душевну промену и што у старијим годинама таква промена може утицати неповољно на организам, па шта више може и да га поништи.

ТУ

Међу карактерима људским можемо лако распозвати природни карактер од карактера васпитањем и развијањем стеченог. Карактер јесте скуп наслеђених и стечених наклоности. У једним карактерима више, преовлађују стечене, а у другим више наслеђене наклоности. Ако је човек од природе са добрим навикмма и наклоностима, --- то се оне код њега појављују у добром правцу као природна појава; ну има : таквих