Учитељ

46

ционалног духа. садањег доба. Данас у Европи свака. нација. свака народност, тежи, да се што више збије. у једну националну цељињу, која ће бити у исто време и пољитична целина, те дату у заједници ојача своје народне особине. и датако као једна народна целина води са осталим народима утакмицу у животу, или у општој борби за опстанак, Овде та борба добива ка. рактер борбе за народни опстанак.

Нека говори ко шта оће. Борба. за опстанак била је и остаће увек рлавна одлика живота. Где је год органског живота, на овој планети, па којој живимо, ту је и борбе за опстанак, или животне утакмице па било то у царству животињском или у царству биљном. Без те борбе и надметања не може се, у осталом, замислити ни усавршавање, ни развој (еволуција); јер без те борбе за опстанак не може се замислити ни природно одбчрање (селекција.) И код људи било је борбе за опстанак од како их је, ибиће је, докле их год буде на Свету — а бдмо ће се 06лици те борбе мењати. Ревултат те борбе је тај, да јединке, које су слабије и неспособније за. живот, „пропадају и угињавају, а јаче и способније за живот даље се развијају и усавршавају. На тај начин се усавршава и целокупна природа. Људска, цивилизација, о хуманизмом на челу, састоји се у томе, да се тој борби даду што блажији облици, —- т. ј- да се и слабијем што више олакша та борба, и да се и њему да, могућност, да се развија, и усавршава. |

Та се вечита борба за опстанак, или животна утакмица, води у два правца: као борба, са природом, и као борба. између себе. И та се борба води на два начина : боре се појединци, џ боре се многи удружени у једну већу целину, као већа јединица.

Борбу са природом, са оба њена правца, оставићемо овај пут са свим на страну, а узећемо у обзир