Учитељ

69

бити убеђени у неопходност српског уједињења ; и морате веровати у успех од овака, рада.

Друга је напомена у овоме:

Немојте се у том великом послу стидети ситница, и немојте се плашити неуџстега. Духовни успеси су упочетку скоро увек невидни и нечујни. Они тек с временом сазревају. Ништа у васиони, атеолутно ништа, не пропада, а да не остави за собом сразмеран део утицаја. Тако гласи један од највећих природних закона — закон о непропадљивости и трансформацији сила. Он важи и за ваш рад на националном пољу. Будпте тврдо уверени, да ни један ваш покушај неће остати без сразмерног утицаја — ни онај најмањи, као ни онај највећи. (А овде су баш од већег утицаја они ситнији а чешћи покушаји). Све што је велико, постало је од много сићушних, малиг делића. „дрно по зрно — погача, камен по камен — палача,“ Тако зидајте и ви српску националну палачу! —

А ви, доштовани гости! — и на, вас се овде 06раћам, о најусрднијом молбом, да и ви великосрпску идеју пригрлите к срцу још више но до сада. Школа сама, без ваше помоћи, није у стању ништа да учини. Деца проводе у школи само мален део времена. Све остало време проводе код куће, у породици. Породица може да учини много више од школе. Школа вас може само помагати. Помажите и ви школу, а и школа ће вас, па ће се тако српска национална школа претворити у српско опште мациомално васпитање. На тај начин тек одгајиће се омладина, којаће бити прожмана вели«осрпском идејом, и која ће онда у згодној прилици за иста и извојевати Велико Српство. „Патриотско срце,“ вели се опет у оном уваженом часопису, „српски понос и идеал великог Српства, јесу најсавршеније и пушке и топови. Њиг треба неговати и у кући и у школи.“