Учитељ

100 = 6

случају паметно, кад је наставник аподиктичка уверен да ће молбе и жеље бити испуњене. Оваква увереност умесна је у оним школама, у којима су ученици добро дисциплиновани, те су се чврсто навикли да добровољпо. чиџе само оно, што се са правилима слаже. Све овде споменуто служи у исто време и као потребна погодба, за појаву савета, који у исто време захтева и ђачку.

зрелост и расуђавање. Но после свега изложеног порађа се питање: да

ли је потребпо изложити усмена правила у Форми писменог зборника; — Односно истог питања у педагош ком свету постоје разна мишљења. али сва песугласица, међу истим мишљењима, више се тичу спољашие Форме него саме његове суштине. Једни педагози доказују потребу писмених или штампаних правила за све ученике. и за доказ свог мишљења преводе оваква размишљања : а) Ппсмена, правила задобијају тачности одређеност, јер. видљива њихова Форма даје могућност за потпуно усвајање, па ни тај начин писмена школска правила, објашњавајући ђачке обавезе уклањају сваку сумњу у погледу граница дозвољеног и забрањеног; 6) захваљујући оваквој | њиховој тачности, одређености п јасности, писмена правила обезбеђују ученгке од учитељеве пристрасности и самовоље; в) писмени зборник дисциплинарних школских правила служи као погодба, која добро припрема децу за будући њихов грађански рад. Правила, обучена у писмену Форму, сличнија су грађанском праву. него инајпаметнија усмена учитељева настављања. Одмах за овима јавља се противни педагошки хор,

који на горње одговара овако: а). Школски живот по.

1) рУ наше доба молба прУрИа Ија се у изопачени израз хума- ·

нитарности и са овим значењеи она се уселила у односима међу учитељем и учеником. Ученика моде, да одговара на заданому пптање, или да уђе у разред, пли да престане са несташлуцима ; уместо да на први поступак позову, други заповеде, трећи. забране На тај начин ваљано. средство усљед неумесне примене, претвара се у ништавило«“. торкевичћ. Курсђ обшен педагогики, стр, 199.