Учитељ

85 ски рад задовољава природну потребу дечијег телесног покрета, јер забављајући децу интелектуално учитељ у исто време треба да даје излав телесној покретљивости ђачкој. Деца не могу много да Руте ц да се не крећу. да њих је спокојан и непокретни положај право мучење. Сваки је наставник прпметио да су деца пажљивија. 1: уздржљивија у почетку предавања, него па свршетку. зашто су већи несташлуци много чешћи при свршетку часа. На овоме се баш и оснивају многи школски обичаји за регулисање природне дечије покретљивости у корпст школске наставе, као што су на пр.: чешћа интања, одговори, подизање руку, гимнастичко вежбање. у средини предавања“) Све ово често спречава и озбпљније несташлуке. Но најбоље је ако се један исти рад не продужава сувише дуго време, јер такви радови само киње и овлојеђују ученике. Настава је најважније средство у школском раду. Она продире у најдубље интересе човечије душе п пријато утиче на њихов развитак п потпомаже више ступањ озбиљног самосталног рада.

Друго је средство читање, али само у том случају, ако је саображено са дечијим потребама п правилно и систематички утврђено без да се коси са васпштним емером.

У свакој врсти школског рада ваљи озбиљно размишљати о степену тешкоће и узимају у обзир учеников раст п развитак. У овом погледу особиту пажњу треба. обратити на домаће задатке, код којих се не може рад променити, ако је неправилно одређен. Но у исто време ако је одређени посао пропорционалан учениковој подобпости, онда треба строго захтевати тачно испуњење.

тај нач:н остаје му један део пажње за посматрање ученика, а и поглед ће му бити потпуно слободан.» 4 8. 105—106.

1) Дечји телеспи покрети сачињавају зрло важно педагошко питање, због чега се чују предлози да се и у мушкој школи заведе ручни: рад као оделити наставни предмет. — Видпу «Отаџбини» за 1887 год. опширну и патрпотску расправу; «Ручни рад у мушкој школи, сувремено педагошко питање» од Срет. М. Апића и остало његове радове.