Учитељ

133

читанку и више се служити другим књигама, које нису читанка, али су боље од читанке као што је ова:

Као што је овај први чланак, такви су још и ови: уСвет,“ (прича се како је свет велики Бог није дао оку човечијем моћи, да га «разуме»; »Доброта Божја“ |.... »ако он окрене своје лице све се узнемири и престаје живети п уништава се.» Баш „доброта!“; „Јутро“ (прича се, да рука божја држи супце над нашим главама као небесно кандило»); «Ноћ“ (прича се о једном свевидећем окуј; «Звезде« (пита се: „Није ли Бог велик и свемогућг<“ па се за доказ његовим „толиким чудесима,“ која су постала »на један миг његов,» показују звесде и при послетку долази чуђење, како нема „краја свемогућству божјем.“); „Молитва“ (препоручује се деци да «се моле Богу: уЈутром, ко год је разуман, помишља на Бога и исказује му тајне свога срца.“).

У другу врсту иду чланци, којима је писац хтео да изведе моралну поуку празним моралисањем. Такви су чланци: «Отац,“ „ Мајка,» »Благост према људима,» «Љубав међу људима,“ „Милостиња,“ „Старост,“ „Браћа,“ „Свештеник“ и „Учитељ.“

Ако је писац одиста желео, да децу поучи моралу , онда је рђав пут изабрао. Моралисањем се не може постићи ништа ; — ту још једино вреде примери из живота. У место толиког моралисања могле су доћи причице из дечијег живота са моралном тенденцијом. На пр. код чланка „Отац“ место свега онога из читанке могла је доћи каква причица, у којој би се изнео један отац, који се брине за своју породицу. То би од веће користи било за васпитање, а и за читање би било примамљисо, Тако би се могло и код других чланака; овако — ови чланци не вреде много.

У овај одељак долази и позната јеврејска прича »„ЈосиФ у Мисиру.» Даклеито је «поука.» Такође у «поуке» иде чланак „Св. Јован Крститељ.“

Међу боље ствари иду чланци: „Бог све види,“ «Добра кћи,“ «Јабука ,“ «Момчад и старина .< „Не свети се,“ »Гусле“ (песмај,

у

»Савест,“ «Материна маза» (песма), „Мрав“ (песмај, „Страшљивац“

(песма), „Волим друга» (песма), „Моје село» (песма), „Заостаде ласте« и «Пословице.“ Када све ово прегледамо, — пада нам у очи, где овим по-

словица (623 тумачења) нема ни једне друге народне умотворине. Ако је писац хтео деци изнети какву поуку, онда им је требао потражити врело у народним умотворинама, а и с тога, што су народне умотворине узор чистоте српског језика и што су врло подесне за развијање национализма п патриотизма, јер народност у васпитавању није споредна ствар.