Учитељ

200

ако васпитање значи методу, која је на природи самога духа, основана, којој је циљ, да све душевне силе развије, да сваки успавани принцип живота пробуди и ојача, да се клони једностраног“ развијања и да брижљиво негује душевне и телесне покрете, на. којима почива вредност човекова итд.« — онда се и са тих васпитних принципа мора инашој основној школи у велико да замери. _

Непотпуност у васпитању, као што је на пример: занемаривање телесног развијања, даље чулног образовања и образовања у вештинама или облагорођавања срца — и данас се још у нашим школама опажа а да и не говоримо о каквом „вишем“ моралном образовању.

Пођемо ли са оваких мисли, да прокритикујемо положај наше основне школе, у погледу васпитном, веома бисмо брзо и лако могли уочити једну кардиналну погрешку, која можда и чини; те нам. васпитни резултати све више слабеи губе св за чудо брзо и јако.

Ова погрешка, по свој прилици, почива у самоме организму паше основне школе. Њена јачина зависи још и од тога, да ли је учитељ основне школе довољно спреман, или није за посао који вршиг,.. ;

Међу осталим наставним предметима у оснозној школи, на-_ лазе се и ова три: цртање, певање игимнастика. И ова три предмета, чији утицаји на душу дечију, имају неоцечиву вредност — | нису заиста у основну школу уведени без цељи. Позната је истина, да у души човековој не постоји ништа, што најпре није прошло кроз чула. Па кад је то тако, онда је више него ли вероватно: да је наставна, а поглавито васпитна, вредност цртања, певања, и | гимнастике — вештина у ошште — понајвећа. Ова се три пред< мета убројавају у вештине и ми често, не схватајући њихову ва„спитну вредност, слабо их усавршавамо, слабо ча њима радимо, па није ни чудо што нам се и слаби резултати појављују.

Нико не може данас спорити, да вештине немају веома претежан утицај на васпитну страну ученичку. Оне су у стању да споје уједно дух итело — школу и живот, Вежбањем у њима, долази се до непосредног образовања чула, до умешности, практич-. ности, реда итд., до оних врлина: којима баш и треба навикавати ученике те да би им живот у истини моралним постао.

Главна је ствар у свима вештинама у ошште: не наглити брзо. за неким знањем; већ лаганим и одмереним ходом, обзирући се на све поменуте врлине, — доћи до краја. Главна је дакле ствар при предавању вештина: имати у виду физиолошки и психолошки значај њихов.