Учитељ

205

8. Није (ма и за скупе паре) превео до сада ни једно дело ни Русоа, ни Песталоција, ни Коменског, те му чланови удружења о тим великанима педагозима знају колико и обични интелигентни грађани. Дакле, није се побринуо да својим члановима покаже како они као радници треба да раде, а, наградио је и откупио за учитељство књигу, која доказује да је васпитачев утецај на васпитаника ништаван, те тиме потпомагао код учитеља онај општи немар према васпитању.

Тако бих ја нападао ондашњи главни одбор, да сам имао намеру, да га нападам, али ја сам га правдао.....

Даље г. Коста «у писму» критикује моје примере природности у васпитању. На његову критику не мислим да треба одговарати. Питање, које сам ја изнео у примерима и које је г. Коста напао, требало би да замнтересује све ваљане раденике школске и да на њега дни _ одговоре. Тај одговор и суд ја чекам, и ако се на жалост нико не јави — онда ћу одговорити, За сада ћу“ бити слободан да исправим две погрешке код г. Косте.

«Примерима се слабо шта доказује, а нарочито у васпитању. !! 7

«Могао је он (Јовић) навести и 18 стотина примера, па да оцет његова теорија не буде теорија »

Тако рече г. Коста, писац дела «Тражи се васпитач,“ Овакве крупне погрешке не личе ни педагошким букварцима, а камо ли писцима теорија. А има ли макар једне теорије, која није основана на примерима! Ја је бар не знам....'

Друга је погрешка г. Костина што је узео неприродност, за природу, па па тој лажној основи прави вицеве !

«Ако будемо конзеквентни тој теорији «природности» онда «природни учитељ,» треба да дозволи деци: да опавају кад им се спава, да једу кад им се једе, да иду кад им се иде, да скачу кад им се скаче, да говоре кад им се говори итд... И шта би онда било: г.