Учитељ

210

је што данас срп. језик у српској основној школи тако слабо стоји. Граматика, данас гута готово све часове срп језика, те за учење лепог читања о разумевањем, за, писање лепо и правилно и за декламовање не остаје готово ни мало времена.

По нашем мишљењу и овоме (као и многом које чему другом) крива је опет обична претераност и непрактичност наша, Но готово је увек било п биће, да се у сваком прелазном стању пада из једне крајности у другу, Аокле год се не нађе жељена златна средина. Пређе се граматика слабо учила, а учило се само читати и писати. За тим се увидело, да је рад знања језика, нужна и граматика и одмах се после окупило учење граматике и више но што треба. Пре је била крајност једна, сад је крајност друга. А после ове две крајности тек има, да се нађе златна средина.

_ То је претераност наша у овоме.

Непрактичност наша још се јасније види. Српском језику даје се велика важност, даје му се доста часова. п учи се са свом збиљом, па опет — толики свет прође кроз школу и после годину две неписмен је; толики свет учи српску школу и у њој српску граматику, па опет говори све оне погрешке, које говори његова, око- , дина, која није школе ни видела; толико њих уче у школи читати и писати, а после школовања не чита и пшие или ако што узме читати, сриче као букварац,; ако узме писати, пише да се једва читати може и да се једва разумети може.

Узмите само резултат који даје данашње ревносно учење граматике (не само у основ. школи него ну гимназији). На пр. од 100 писама које нам писмен свет пише (изузимајући оне писмене, који су учили више од 0осн. школе и неколико разреда гимназије) — од 100 писама, велимо, наћи ћете 95, која се почињу по оном препотопском шаблону: ја сам вала богу живо и здраво, које и вама желим. Или :сад доби време да ти пишем, и ако