Учитељ

291

Рачунски задаци (с објашњењем) за ТУ. раз. српске основне школе по програму израдио К оста) П(етровић), учитељ Цена 60 пара дин.

Пада нам овде у очи, да је писац после малог упознавања с новим мерама прешао на »обичне сложене задатке,“ а није дао ни једног задатка ма и нерешеног из 4 проста вида рачуна. Могао је писац одмах после упознавања с новим мерама дати 20—30 простих задатака нерешених из сва 4 вида. Овим би се учинио неки поступни ред у задацима, а овако као што је учинио писац направио је један мали скок. Може бити да је писац имао у виду то, да су већ сва 4 проста вида рачунања, довољно изучена у три прошла разреда, па за то није хтео дати ни једног задатка простог у ТУ, разр. Али као год што су ђаци у прошлим разредима изучили сва 4 проста вида рачунања, тако су исто изучене и још неке комбинованије рачунске радње, п баш према томе требао је и писац учинити и у ТУ. разр. неки природан пут у задацима, давши прво лакше, за тим теже задатке.

После обичних сложених задатакљ писац је умео «сложеније задатке.“ и ови сложенији задаци су природни т. ј. такви који се у свакидашњем практичном животу употребљавају, и њих је писац па вешт и разумљив начин решавао, па кад је мислио да је довољно задатака решпо, из којих би се видело, како и остале задатке те врсте треба решавати, прешао је на нерешене задатке. Њих има оџет 8.

И ови су задаци природни и згодни за задавање у школи. Види се да се писац паштио, те је у све своје задатке унео одговарајуће цене из практичног живота, а то је врло добро. Сви врло добро знамо колико оваки задаци вреде, а опет колико су неприродни пи отужни они задаци, које по неки пут чујемо у школама где на пр: 1 килограм шећера кошта 12 или 15 дин.

Писац се овде држао строго правила природности, и у томе је постигао цељ, и изнео нам задатке потпуно практичне, који са своје комбинованости а опет практичне употребе потпуно одговарају циљу, који се има постићи рачуном у основ. школи.

На реду је сада „правило тројно.“ Писац је изнео трпи начина, на које се може радити правило тројно — велећи, да се неки задаци могу најбоље решити првим неки другим, а неки трећим начином. Писац није требао износити баш сва три начина, јер би то само збуњивало децу, но најбоље је упознати децу са једним и то најбољим начином рада у правилу тројном, а то је свођењем