Учитељ

306 ) | на пр. многи. траже да се све «крпе» — како они зову све тканине — одбаце, па да сеу земљи израђују. Овај захтев потиче без довољне промишљености, а под упливом патриотских осећања. Индустрија се не може развијати друкче до онако како се је развијала и како се „развија у осталих народа. Она тражи велике капитале, а велики капитали повлаче собом пролетаријат. Наши раденици имају већу надницу него што је имају радници на страни. Са развитком индустрије надница би јако пала. Данашње су «крпе» врло јевтине, а јевтине су у првом реду с тога, да би се одржала конкуренција. Ове конкуренције не би било у толикој мери кад се раденици не би експлоатисали. Па што бисмо ми тежили експлоатисању наших радника, кад можемо да живимо на туђ рачун: Да ли ово самоубијство да учинимо из космополитских осећања" Да, али се патриотизам не слаже са космополитизмом; он се не распростире даље од нације, од државе, нити хоће да води рачуна о космополитским осећањима.

Многи предлажу да се заведу произвођачке задруге, те да се на тај начин раденици заштите од експлоатисања. Ова је замисао лепа, али се не да остварити. У нас су поницале разне задруге. али су врло брзо пропадале. Капитал има моћи кад је концентрисан, а инду- | стрија може напредовати само онда кад је у рукама што мањег броја људи. Где је много господара, ту је | успех врло несигуран. “

Па шта остаје нама да радимо: Како да се помогнемо: — Радимо оно што је за нас најзгодније Наш је народ у главноме земљорадник и сточар. Дужност = наша да сву нашу пажњу поклонимо тим гранама притреде, јер се оне најбоље исплаћују. Храна је прва поареба; она је основ целој култури. Па кад нас је већ "сама. природа упустила на ту врсту рада, што бисмо. силом одводили раденике на други посао, који им се не може никако исплаћивати ".... Нека, дакле, наш ко-