Учитељ

15

да се деца упознају са што већом околином и са што већим бројем својих вршњака. Ради тога ваљало би установити дечје светковине, и то у месту где се збио ка"кав историјски догађај или у месту рођења, какве знатне историјске личности. Ове светковине могле би имати разне облике. Могло би се на њима певати, декламовати, држати патриотски говори и вршити војничко вежбање. Такве стветковине нарочито би згодне биле приликом ошитенародних празника. Ту би се ученици напајали патриотским осећањима и задобијали свест о народности и о јединству. Не би на њима изостали ни родитељи. Сваки би желио да види сакупљену децу и да ужива у њиховој радости. Без икаквих тешкоћа могле би се завести среске светковине, а згодним приликама, разуме се, ређе, могле би се држати и окружне. На окружним светковинама доста би било да из сваке школе присуствује по 10—15 ученика, ако не би могли сви.

| Разуме се, све би ово зависило од добре воље учитеља, којима увек треба на срцу да лежи народно добро. Али, да би они могли овај посао мудро и с вољом радити, треба и сами да су национално васпитани, да су и сами“ прожмани патриотским осећањима. Ми морамо признати, да у овом погледу не стојимо баш најбоље. Школа, која, нас је учила, није нас васпитала. Кад смо се спремали за учитеље, учили су нас о разним теоријама, али нам нико не каза шта је национално васпитање, у чему се оно састоји и како се може изводити. Не остаје нам

ништа друго до да запнемо, те да се сами у том правцу · васпитамо. ~

Ме МЕ И

Сем осталога, ваља имати у виду јоши ово: у земљи где сваки грађанин треба да буде војник, неопходно је потребно да се дух војнички збиљски негује, и да се отклања све оно што томе иде на уштрб. Ради тога ваљало би сатрти мржњу између војске и грађана. Грађанин, "који хоће да буде војник, не сме мрзети војника; а војник. пак, који хоће да сваки грађанин буде то што је