Учитељ

них особина, био готов и крв своју 0ревГН кад она то затражи.

16. Јануара 1891. год. Београд. К. П. учитељ.

ЗНАЧАЈ ВЕШТИНА У НАСТАВИ ЛП ВАСПИТАЊУ Јов. Максимовића

УЧИТЕЉА.

(СВРШЕТАКЈ.

'

Цртање, као и све остале наставне предмете, треба, предавати очигледно. Ово ће се опет постићи само у случају, ако учитељ кредом на табли ради са објашњењем све оне слике, које се налазе

КАБау цртанкама. Још би куд и камо боље било, кад би учитељ на тврдој артији, изрезао исте слике те их после са картона на табли пресликавао, а ученици на својим цртанкама. Тиме би настава из овога предмета постала куд и камо за ученике занимљивија, и научили би се, да са предмета прецртавају, што би имало куд и камо веће вредности по практмчну страну ученичку.

Рекли смо у почетку дакле: да цртање покреће на рад и очи и руке једнога, човека, а напоменусмо и то; да се самом том радњом човек навикава да боље гледа и да у свакоме предмету види баш оно, што је суштаствено и карактеристично. Ове две. црте, управо ове две околности, кадре би биле да гласају у прилог нај.

· веће практичне важности овога наставнога предмета, као што је цртање. Замислимо, да овакав један корисан рад, као што је цртање, не занима само очи и руке једнога човека већ целога једнога народа, онда нам је његова корист и његова важност са свим јасна и видна.

Овим поменутим двема околностима, нека се придружи и трећа: што ученици цртајући, имају пред собом само лепе предмете, предмете неодвратне већ примамљиве, који им при посматрају изазивају угодна осећања. Узмимо дакле то, да ученик може леп предмет, депо дело или цртеж, друго гледати и своју пажњу у најчешћим приликама окретати њему; онда ће се у извесном току времена