Учитељ

359

пе може да одомаћи у нашим основним школама, јер је њу сузио сам програм.

Лепо је рекао један ревизор учитељ у своме извештају о гимнастици ово: „Многи наставници мисле, да гимнастика треба да научи дете, како се окреће глава на леву и десну страну и како се савија и опружа шака, и да се дете извешти да чини све оне покрете, који се програмом траже. Разуме се, кад се гимнастика тако акробатски појима, онда је цео рад само иронија на овај предмет. У место редовнога рада, коме је задатак да чвршћа мишиће и да разноврсним покретима хармонијски развија цело тело, гимнастика се у основној шкслн — учи« итд.

На крају ми бисмо имали да речемо још то: како би бољем згодније било поделити програм из телеснога вежбања тако, да

он у истини ревизија и тело и дух.

У нижој основној школи, нарочито у два нижа разреда, »окретање руке.“ усавијање главе,“ »превијање тела» „разбрајање“ птд. нема никаква смисла. Ми бисмо без свакога страха и зазора у ова два разреда увели извесне игре које би, и по ономе што оне престављају, и по ономе, како се то преставља; много више допринеле и телесном и душевном развићу дечијем,

Главну ствар, одмах у почетку, треба имати у виду а то је: да деца имају рада — да се уче пословању.

Игре у чистом ваздуху: „топ,“ уробови,“ улопта«“ и остале, које ојачавају тело, потпуно би се смеле завести и по школама. У њима деца уживају јер у њима и имају свога интереса, који они виде. У томе смислу треба има одобрити и извесне Фигуре на везаној гимнастици — реку и барнама. — Овакав начин телесног вежбања, само кад то руководи вешт и савестан учитељ, велику корист доприноси телесном развитку учениковом.

Оволико у ошште и посебаце рекосмо о овим трима вештипама сада, када је у питању опстанак старога програма. Ми бисмо желели да нов програм наших основних школа. да јемство за свестрано развијање наце омладине коју ми васпитавамо и образујемо.

Марта 1891. год. Пирот.

Јов. П. Максимовић УЧИТЕЉ.

Ооо О "