Учитељ

357.

— биле су мисли: које су руководиле противнике дечијих награда, да о њима онако пишу и говоре.

Други опет трудили су се, да наведу тако исто довољао број против разлога, и, као што се види и дан данас постоје награде у основним школама.

Други су дакле поборници одржали превагу над“ арвима.

За данас се још сматра као добро сваке године наградити, у свакој школи, по извесан број ваљаних ученика књигама различне садржине. Разуме се. да ово. раздавање књига долази у ред највећих награда, што. их учених у једној години може да добије.

Дух човечији, по самој својој природи, тежи да се развија. Душа дечија хоће, још одмах у почетку, да. изиђе из таме и да се ване у посматрања и проучавања, предмета. и појава, којима је и окружена. Према овоме“ Факту изгледа, да би излишно било, неким посредностима, подстицати сувише рано дечији дух на ма каква. напрезања.

Но, историја педагогије свију народа не пориче ни тај Факат: да се још од најстаријих времена човечији' дух потстицао и потпаљивао на највећа напрезања : суревњивошћу, частољубљем, утакмицом, — дакле наградом.

Награде су у опште — кад се оне узимају као оруђе, да се ода достојно поштовање труду и раду — веома. драгоцене. Али, као што се праведно вели: оваке су награде веома «еластични итштрументи,> и са. њима је потребно веома нежно руковати. . 5

Али, да не говоримо о оним поклонима и наградама, које сами родитељи својој деци поклањају и са којима. их у појединим приликама врло корисно подстичу на рад; да не говоримо најпосле ни о оним многобројним средствима, која свакоме учитељу стоје на расположењу да њима може награђивати своје ученике. Да не говоримо о свему томе, но да кажемо реч две о наградама.